Важно мерило за оцену објективности у извештавању листа Данас, представљају изјаве, званичника, односно, политичара и стручњака који заступају ставове Европске уније, ставове неких држава, попут Грчке, Русије или земаља чланица ЕУ или су то коментари аналитичара, односно, непознатих извора. Уређивачка политика листа Данас, када је реч о извештавању о грчкој економској кризи, таква је да се улога новинара као коментатора догађаја своди на минимум, уместо чега се реч даје људима компетентним да стање у овој европској земљи оцене из више различитих углова. Избор саговорника, број њихових изјава, као и садржина тих исказа због тога ће имати пресудну важност у формирању читалачких ставова, будући да сви они, у зависности од сопствене или идеологије земаља које заступају, различито гледају на излазак Грчке из економске кризе и састанак Алексиса Ципраса и Владимира Путина, придајући том догађају већу или мању важност.
Изненађује податак да је у току месеца априла, када се извештавало о Грчкој економској кризи, ако се узму у обзир све изјаве, најмање било исказа европских званичника (1), ММФ-а (0) и представника УСА (0), чија је политика сагласна са политиком ЕУ. Насупрот томе, доминирају искази грчких (13) и руских (10) политичара, потом аналитичара (7), док је број изјава добијених од неименованих извора (2), већи чак и од броја оних у којима се огледа званични став ЕУ.
На основу садржаја исказа, који се тичу Ципрасове посете Русији и прилике да у овој земљи Грчка пронађе новог партнера и напусти Унију, као и изласка Грчке из економске кризе, може се закључити да је уредништво Данас-а благонаклоно према званичној грчкој политици и владајућој партији Сиризи. Селекција изјава званичника омогућава да се створи позитивна слика о Грчкој – посрнулој чланици ЕУ која ће се, како наводе и челници европских институција и грчки министар финансија, избавити из економске кризе, а да ће јој у томе највероватније помоћи Русија. Такође, стиче се утисак да је нова влада веома истрајна у настојању да покаже Западу да је Грчка самостална земља и да може да гради пертнерске односе и са другим државама. Судећи по овом дневном листу, ЕУ не исказује претерану забриност због могуће сарадње Русије и Грчке, штавише, наводе се изјаве немачког министра који каже да би био срећан ако би Русија помогла Грчкој. Изјаве ММФ-а, које би, због дуговања Грчке, требало да буду оштре или опомињујуће, занемарују у потпуности.
Став према односу Русије и Грчке је крајње позитиван, што се огледа у многим афирмативним изјавама Путина, које су навођене током овог месеца, као и по учесталости тих изјава. Сходно томе, огромна пажња је придавана састанку у Москви, што је и централна тема када је о извештавању о Грчкој реч. Од изјава Владимира Путина пренете су оне у којима се наглашава да Грчка није тражила финансијску помоћ и да веза између ова два народа почива на духовним коренима, а не на економској зависности.
Очекивало би се да избор аналитичара буде такав да омогући читаоцима да стекну увид и у званичне ставове европске политике или у последице које би за европску заједницу имало приближавање Грчке Русији. Међутим, чак и они који изражавају своје незадовољство и неслагање, не придају велику важност посети грчког премијера Русији, нити верују у дуготрајност њихове сарадње и тај корак грчких политичара сматрају „трапавим“ пре него опасним.