За тему медијског мониторинга одабрали смо економску гризу Грчке, а у тумачењу смо се задржали на њеним политичким аспектима. Методолошки поступак је био такав да смо у току априла месеца 2015. год. пратили све спољнополитичке теме у одабраним медијима и том приликом идентификовали следеће: 1) ратови у Сирији, Ираку и Јемену; 2) договор о нуклеарном програму; 3) криза у Украјини; 4) политички односи Русије и Запада и 5) грчка економска криза. Бављење последњом темом сматрали смо најрелевантнијим, како због интереса ЕУ у решавању грчког проблема, тако и због интереса домаћих медија и њихових читалаца у погледу сазнавања пута којим ће грчки званичници поћи.
Медијски дискурс смо истраживали служећи се квантитативном и квалитативном аналитичком методом. Прва нам је омогућила да одредимо у којој мери је Грчка економска криза тема којом се баве спољнополитичке редакције српских медија. Такође, послужила нам је да утврдимо учесталост појављивања основне јединице која је узета за анализу (искази званичника).
Квалитативна анализа примењивана је у деконструкцији медијских порука, односно, изјава званичника, при чему смо увек имали на уму да садржај те поруке, односно, одабраних исказа зависи како од пошиљалаца поруке, тако и од примаоца.
Узорак за анализу смо одабрали на основу три критеријума: власничког статуса медија, идеолошке орјентације и тиража дневног листа, односно, гледаности тв емисије. Пратили смо медије који се налазе у приватном, државном, па и још неутврђеном власништву, од чега, по правилу, зависи и њихово идеолошко усмерење и заступање одређених интереса. Поруке тих медија усмерене су ка најширој, али различито профилисаној публици. У анализу смо укључили централну информативну емисију Дневник 2 (РТС) и штампане медије: Политику, Блиц, Данас, Курир, Информер, сајт Б92. Да бисмо показали у којој мери су ставови српских и утицајних светских медија сагласни или сукобљени, анализирали смо како се грчка криза тумаче Guardian и BBC. Медије смо пратили у току априла месеца 2015. године.
За јединицу анализе изабрани су искази званичника и коментатора, а не целе вести, нити њихова визуелна опрема. Сматрали смо да редакције српских медија на основу одабира изјава које ће пренети, читаоцу сугеришу доношење закључака, па смо на ову категорију усмерили сву истраживачку пажњу.
Основне категорије у које смо сврстали исказе званичника биле су:
Медијски дискурс смо истраживали служећи се квантитативном и квалитативном аналитичком методом. Прва нам је омогућила да одредимо у којој мери је Грчка економска криза тема којом се баве спољнополитичке редакције српских медија. Такође, послужила нам је да утврдимо учесталост појављивања основне јединице која је узета за анализу (искази званичника).
Квалитативна анализа примењивана је у деконструкцији медијских порука, односно, изјава званичника, при чему смо увек имали на уму да садржај те поруке, односно, одабраних исказа зависи како од пошиљалаца поруке, тако и од примаоца.
Узорак за анализу смо одабрали на основу три критеријума: власничког статуса медија, идеолошке орјентације и тиража дневног листа, односно, гледаности тв емисије. Пратили смо медије који се налазе у приватном, државном, па и још неутврђеном власништву, од чега, по правилу, зависи и њихово идеолошко усмерење и заступање одређених интереса. Поруке тих медија усмерене су ка најширој, али различито профилисаној публици. У анализу смо укључили централну информативну емисију Дневник 2 (РТС) и штампане медије: Политику, Блиц, Данас, Курир, Информер, сајт Б92. Да бисмо показали у којој мери су ставови српских и утицајних светских медија сагласни или сукобљени, анализирали смо како се грчка криза тумаче Guardian и BBC. Медије смо пратили у току априла месеца 2015. године.
За јединицу анализе изабрани су искази званичника и коментатора, а не целе вести, нити њихова визуелна опрема. Сматрали смо да редакције српских медија на основу одабира изјава које ће пренети, читаоцу сугеришу доношење закључака, па смо на ову категорију усмерили сву истраживачку пажњу.
Основне категорије у које смо сврстали исказе званичника биле су:
- Органи ЕУ – под тим се подразумевају институције Европске уније чији судови и одлуке обавезују све њене чланице. Будући да се мониторингом бавимо економском темом, природно је ако се од свих тела најчешће буду појављивали Европска инвестициона банка и Европска централна банка.
- Међународни монетарни фонд
- Чланице ЕУ под којим смо подразумевали званичнике (председнике, премијере и министаре) који долазе из земаља Европске уније. Будући да се изјаве нису разликовале у суштини, већ само у тону, сврстане су у једну категорију, а уколико је неких разилажења било, оне су посебно наглашене.
- Грчка – изјаве грчког премијера и министара
- Русија – изјаве руског председника и политичара
- Америка – изјаве америчког председника и политичара
- Аналитичари представљају веома широку категорију, у коју смо уврстили не само стручњаке који су компетентни да расправљају о грчкој кризи, него и пренете изјаве грађана, па и других медија. Будући да су се овим изјавама новинари користили да илуструју неке сопствене тврдње, а да оне треба да представе објективан поглед на грчко питање, сматрамо да их не треба раздвајати на подкатегорије. Такође, подједнако утицајним на просечног читаоца сматрамо изјаве и аналитичара и медија, али и грађана, с ве оне подлежу субјективној и идеолошки обојеној интерпретацији.
- Неименовани извори представљају категорију у коју смо сврстали сва саопштења за која је извор био непознат.