У нашој школској библиотеци 7. маја гостовао је проф. др Јово Бакић, професор социологије на Филозофском факултету у Београду и одржао предавање на тему „Упоредна анализа писања стране и домаће штампе о рату у Југославији 1991-1995. године“. Професорово гостовање побудило је велико интересовање ученика и наставника, и то не само због кредибилитета које гост има у научним круговима, који је, иначе, и бивши ђак наше школе, већ и због схватања важности теме о којој се те вечери говорило. Будући да је ово период о којем се слабо учи у школама и који је још увек контроверзан, ово је била прилика за све нас да сазнамо нешто више интерпретацији догађаја који ће сигурно утицати на будућност читавог региона. Иако још увек нисмо у прилици да утврдимо чињеничну истину када је о тим ратовима реч, медијска анализа нам је помогла да сагледамо на који се начин свест људи, у овом случају медијских конзумената, конституисала и потпиривала на међусобну мржњу. Кроз предавање професора Бакића и разговору који је потом уследио, осветљени су бројни медијски аспекти ратова 90-их.
Медијска интерпретација југословенских ратова била је један од аспеката анализе професорове докторске дисертације, па је њу и представио на овом предавању, што је одговарало нашим очекивањима и интересовањима. Чини се да је веза између грчке кризе и југословенских ратова само методолошка, пошто се у оба случаја прати медијски дирскус и различита тумачења кризних момената за једно друштво. Ипак, и у садржинском смислу пронашли смо неке сличности у поменутим темама, пошто су Грчку у истој мери као Југославију, медији идеолошки позиционирали између Истока и Запада.
Професор Бакић је предавање конципирао као представљање садржинске анализе писања New York Times-а и Политике о околностима у којима је рат почео и добио убрзање. После теоријског увода, у којем је предавач објаснио концепције медијских дискурса и идеолошких матрица тумачења, најважнији део предавања се односио на текстуалну анализу најкарактеристичнијих медијских интерпретација ратне трагедије. Нарочиту пажњу су привукла објашњења модела стереотипа и негативних клишеа. У писању утицајног америчког листа то су били стереотипи о „злим комунистима“, „балканском касапину“, „лошем национализму“, „балканском примитивизму“, „руским експонентима на Балкану“, који су се везивали за српску политику 90-их.
Са друге стране, критичкој анализи подвргнут је и режимски националистички дискурс, који је карактерисао писање Политике и саопштења Удружења књижевника Србије о „трулом Западу“, „умирућој Европи“, „злој Америци“, „ватиканској завери“ против српског народа, као и идеолошки хвалоспеви о славном и добром српском народу, невино пострадалом, као и о подлости његових вековних непријатеља, Албанаца, Хрвата и Бошњака.
Овим прилично уравнотеженим поступком деконструкције медијских модела манипулације, предавач је демонстрирао шта значи критичка медијска писменост и како се она практикује на примеру ратно ангажованих медијских узорака. Професор Бакић је објаснио концепцију уређивачке политике листова, однос власти и медија, при чему је нарочито инсистирао на значају постојања слободне јавности.
У разговору који је уследио после званичног предавања, професор је говорио о грчкој кризи, тумачио је њене различите димензије, сагледавајући је у контексту односа Русије и ЕУ, будућности ЕУ, али и капиталистичког друштва уопште. Усмерио нас је на стратегије које током мониторинга морамо користити да не бисмо постали и сами жртве медијске манипулације, али нас је упознао и са својим очекивањима од тог истраживања. Сусрет је завршен разговором о научној објективности, која је неопходна за овакав тип анализе, иначе подложан различитим видовима учитавања.
Медијска интерпретација југословенских ратова била је један од аспеката анализе професорове докторске дисертације, па је њу и представио на овом предавању, што је одговарало нашим очекивањима и интересовањима. Чини се да је веза између грчке кризе и југословенских ратова само методолошка, пошто се у оба случаја прати медијски дирскус и различита тумачења кризних момената за једно друштво. Ипак, и у садржинском смислу пронашли смо неке сличности у поменутим темама, пошто су Грчку у истој мери као Југославију, медији идеолошки позиционирали између Истока и Запада.
Професор Бакић је предавање конципирао као представљање садржинске анализе писања New York Times-а и Политике о околностима у којима је рат почео и добио убрзање. После теоријског увода, у којем је предавач објаснио концепције медијских дискурса и идеолошких матрица тумачења, најважнији део предавања се односио на текстуалну анализу најкарактеристичнијих медијских интерпретација ратне трагедије. Нарочиту пажњу су привукла објашњења модела стереотипа и негативних клишеа. У писању утицајног америчког листа то су били стереотипи о „злим комунистима“, „балканском касапину“, „лошем национализму“, „балканском примитивизму“, „руским експонентима на Балкану“, који су се везивали за српску политику 90-их.
Са друге стране, критичкој анализи подвргнут је и режимски националистички дискурс, који је карактерисао писање Политике и саопштења Удружења књижевника Србије о „трулом Западу“, „умирућој Европи“, „злој Америци“, „ватиканској завери“ против српског народа, као и идеолошки хвалоспеви о славном и добром српском народу, невино пострадалом, као и о подлости његових вековних непријатеља, Албанаца, Хрвата и Бошњака.
Овим прилично уравнотеженим поступком деконструкције медијских модела манипулације, предавач је демонстрирао шта значи критичка медијска писменост и како се она практикује на примеру ратно ангажованих медијских узорака. Професор Бакић је објаснио концепцију уређивачке политике листова, однос власти и медија, при чему је нарочито инсистирао на значају постојања слободне јавности.
У разговору који је уследио после званичног предавања, професор је говорио о грчкој кризи, тумачио је њене различите димензије, сагледавајући је у контексту односа Русије и ЕУ, будућности ЕУ, али и капиталистичког друштва уопште. Усмерио нас је на стратегије које током мониторинга морамо користити да не бисмо постали и сами жртве медијске манипулације, али нас је упознао и са својим очекивањима од тог истраживања. Сусрет је завршен разговором о научној објективности, која је неопходна за овакав тип анализе, иначе подложан различитим видовима учитавања.