Одлука да посетимо спољнополитичку редакцију Политике донета је због тога што је реч о нашем најуглединијем листу, који је до недавно имао дописнике из скоро свих европских и неких светских земаља. Рубрика Свет, у којој се налази овакав тип вести и даље је јака, без обзира на то што је Политика остала са врло малим бројем дописника и ослоњена претежно на званичне и медијске изворе. Циљ наше посете (8. маја) био је да из прве руке сазнамо како функционишу новине: на који начин се бирају вести, како се одређује њихов редослед, како се бирају фотографије/карикатуре које ће чинити визуелну опрему текста. На ово и друга питања одговор нам је дао Жарко Ракић, главни уредник некадашње рубрике Спољна политика, а данашње Свет. Разговор се водио у конференцијској сали, где уредници свих рубрика свакога јутра расподељују задужења за тај дан и одређују теме о којима ће се извештавати.
Једна од питања којим је почео разговор са Жарком Ракићем тицала се функционисања саме редакције и поделе задужења међу новинарима. Сазнали смо да приоритет у извештвању о одређеној теми има новинар који је стручнији за ту област, али се не искључује ни могућност да га, због извесних околности, замени неко други. У спољнополитичкој редакцији Политике тако има новинара који су стручни за европска питања, Америку, Блиски исток, свеску економију и сл. Њихов избор зависи и од тога колико је име извештача познато читлачкој публици, па је наш домаћин навео пример Лазанског који ће директно за Политику преносити параду у Москви, пошто читаоци очекују да та вест буде написана детаљно и компетентно. У рубрици Свет укупно ради осам новинара, којима у извештавању помаже пет дописника и неколико хонорарних радника. Осим тога што читаоци могу утицати на избор новинара, њихов интерес може бити пресудан када је у питању избор тема, пошто се увек више занимају за оне које су директно или индиректно повезане са Србијом.
Када је реч о изворима информисања новинара, Ракић није крио да они читају друге медије, користе агенцијска саопштења. Новинари, како каже уредник спољнополитичке рубрике, увек прате реакције читалаца, што нас је донекле изненадило.
Са Жарком Ракићем смо говорили о актуелности појединих тема, па смо кометарисали разлоге због којих се рат у Сирији занемарује у медијима. Одговор да су се људи заситили и да су дуже време примали исте информације нас је сневеселио, јер нам је постало јасно колико тржиште, жељно увек нових и свежих информација, учествује у обликовању уређивачке политике.
Наш домаћин је говорио на основу свог дугогодишњег новинарског рада да сматра да је посебно у данашње време врло тешко остати објективан новинар, с обзиром на то да се објективност не допада ни једној, а ни другој страни. Опредељење се захтева и од западних медија, па ни они не могу да рачунају на виши степен слободе од домаћих. То је засигурно условило и промену стила писања у Политици када су век, чак и у време најрепресивнијих политичких мера проналазили начин како да искажу становиште, а да се не замере. Данашњи новинари су мање спремни на такве друштвене анализе, па су њихова саопштења у мањој мери суптилна и имлицитна.
Разговарали смо о личним погледима уредника, али и о колективном ставу листа по питању грчке кризе. Када смо причали о текстовима које је Политика посветила овом догађају, закључили смо да су настојали да буду објективни, али да нису могли да оспоре снажан утицај који Грчка има на грађане Србије.
Господина Ракића само замолили за мишљење о односу штампаних и електронских медија, будући да брз животни темпо захтева и другачији пут за пријем информација. Међутим, он је штампане медије истакао као приоритет у односу на све друге електронске садржаје,, где су информације несортиране и непотпуне.
Неколико спратова изнад конферецијске сале налази се спољно политичкоаредакција, у чији нас је обилазак повео сам уредник. Иако су пред крај радног времена сви новинари били уморни, радо су нам одговарали на питања и дали неке савете уколико желимо да се бавимо новинарством. Истакли су да познавање страних језика може само да побољша квалитет текстова, пошто новинари могу информације да провере у више различитих светских медија.
Посета редакцији Свет значила је много креативном тиму да разуме начин на који функционише уређивачка спољна политика и дефинише критеријуме који је одређују.