The Guardian је британски дневни лист, што треба имати на уму приликом анализе, јер је могућe да овај медиј у извештавању о грчкој кризи може заступати проевропску, односно, проамеричку орјентацију.
Највећи број изјава током априла о грчкој кризи имала је Грчка (80). Одмах за Грчком, по броју изјава, следе званичници ЕУ (32), где се још једном потврђује наклоност Европи у избору ставова. Чланице ЕУ имају 22 изјаве, међу којима се истичу Немачка и Велика Британија, коментатори имају 24, неименовани извори имају 15, ММФ 13, Русија 11, а Америка само једну изјаву.
У поређењу са тим колики значај домаћи медији дају посети Грчког премијера Русији, примећује се да овај британски медији на ову посету није обраћао толику пажњу. О том догађају се писало само два дана 8. и 9. маја, када је грчки премијер отишао у Русију. Избор изјава које треба да илуструју ставове званичника поводом ове посете такав је да се инсистира на цинизму, при чему у структури вести доминирају саопштења у којима се негативно оцењује овај поступак грчке владе и негодовање због посете. Ипак, иза ове хуморне дистанце која постоји, примећује се један забринут став поводом будућности европске заједнице, о чему можда најбоље говори вест која преноси питање једног новинара упућено Владимиру Путину, где се алудира на то да Русија користи Грчку као тројанског коња. The Guardian преноси и одговор руског председника на ово питање - осмех.
У погледу осталих изјава које мониторингом пратимо, занимљиве су биле изјаве грађана Грчке, пренете у чланку под називом „Грчки поглед на кризу дуговања: Предстоје нам велике потешкоће“. У тој вести наведене су изјаве Грка, који су забринути за јавни дуг земље и изражавају стрепњу у погледу његовог измирења. Коментари служе да пренесу страх и несигурност грађана, па један званичник из грчке банке говори да људи износе новац у иностранство, бојећи се банкрота, док се власник кафића жали на слаб промет и на стагнацију трговине, комнетаришући да на улицама види само забринуте људе.
Што се тиче изјава званичника из земаља чланица ЕУ, оне су „анти-Грчке“, посебно када је реч о саопштењима немачких политичара. Пренети су коментари немачког министра финансија поводом захтева Грчке за исплату ратне одштете, у којима га назива „глупим“, „детињастим“, „неозбиљним“. Изјаве коментатора, у овом случају немачких дневних листова, потврђују такав став Уније о грчком захтеву. Забринутост због грчке кризе и њеног даљег тока исказује и британска влада, иначе слабо присутна у изјавама у другим медијима, па први секретар Велике Британије, Џорџ Осборн, делује поприлично уплашено када каже да је ситуација у Грчкој велики проблем за глобалну економију.
ММФ је у The Guardian-у представљен као „добра вила“, што се види из изјава у којима моле европске државе да помогну Грчкој и исказују своја уврења у то да ће Грчка успети да испуни исплату свих дугова. При почетку месеца је само наведено како би ММФ био јако разочаран и изневерен ако Грци не исплате дуговања, али касније и Европска Централна Банка и сам ММФ подржавају и изјавама покушавају да утичу на ЕУ да смањи захтеве према Грчкој.